Рођен је шест векова пре Христа у селу Анатоту недалеко од Јерусалима. Почео је да пророкује у време цара Јосије, у својој 15 години. Стално је прогањан, јер је пророковао многе несреће царевима и великашима због њихове вере у лажне идоле и приношења деце на жртву тим идолима. Цару Јоакиму је прорекао да ће му се тело вући несахрањено изван зидина Јерусалима; потоњем цару Јехонију да ће бити одведен у Вавилон са целом породицом и тамо умрети.
Кад је на престо у Јерусалим дошао цар Седекија, Јеремија је прорекао пад Јерусалима и ропство у јарму Вавилонаца. У долини Тотеф под Јерусалимом, на месту где су деца клана као жртве идолима, прорекао је скори пад Јудејског царства. Ускоро Вавилонци заузму Јерусалим, град разоре и опљачкају, много људи убију, а робље одведу у Вавилон. Пророк Јеремија узео је кивот из храма и сакрио га на брду Нават где је умро Мојсије, а огањ из храма сакрио је у један дубок бунар. Неки Јевреји одвели су га у Мисир, где је пророковао пропаст мисирских идола и долазак Деве са Младенцем. Ту, у Мисиру, Јевреји су каменовали светог Јеремију и ту је сахрањен. По предању, цар Александар Велики посетио је гроб пророка Јеремије. По царевој наредби Јеремијино тело је пренето и сахрањено у Александрији.
Празник Светог Јеремије пада у време када природа буја, а са њом се појављују и змије, као симбол опасности. Управо зато је Јеремијин дан пун ритуала и забрана које су имале за циљ да обезбеде заштиту.
По предању на овај дан православни верници разгоне змије и друге гмизавце да не би преко лета досађивали.
Све почиње тако што неко из куће тога дана треба да порани, узме тигањ и лупајући у њега неколико пута понови: „Јеремија у поље, а све змије у море! Само једна остала, за зло њено остала, оба ока избола, на дан трна глогова. На четири шипова, злу коб изела“. Верује се да до оног места на коме се чује лупање и песма, змије неће смети да се приближе.
Такође, на овај дан не отварају се бритве и не ради ништа с иглом и концем - "ко би на овај дан отворио бритву, верује се, на тога би преко целе године трчале змије". У неким крајевима верује се да се чак не ваља ни чешљати да се не би изазивали ови опасни гмизавци и да се коса не „замрси као змијско гнездо“, а треба пазити да се ни за ким не вуче одвезана пертла или неки кончић да се на исти начин тако не би вукле и змије.
Треба да се избегне било каква "провокација" према природи која се буди. То значи да се нису обрађивале ни оранице, ни баште, јер се сматрало да би то „изазвало“ змије да изађу из својих скровишта. Негде се веровало да чак и ударац штапом о земљу може изазвати несрећу.
Сутра се, односно дан након Св. Јеремије, празнује Пољобранија. Овај се дан строго празнује. Тога дана се не ради, да би се сачувало поље од града и других елементарних непогода. Сутра је и други дан сеоске славе у Малошишту, па како се не ради ништа у пољу, многи ће искористити овај празник да посете рођаке у овом насељу.
Овај дан обележава се у ратарским крајевима. Строго се води рачуна да нико не ради у пољу, кола се не покрећу, стока не преже да се не би изазивао враг који шаље невреме, град, кртице и птице штеточине.
Ако би у току лета пао град или се на други, поменути начин нанела штета, окривили би оног које радио на Пољобраније.
